Jedna jednako prosta tvrdnja

piše: Vladimir Milutinović

Iako ekonomista, Vladimir Glogorov voli da se bavi moralnim pitanjima. Sada je u tekstu „Jedna prosta tvrdnja“ ustvrdio da uvek imamo moralno pravo da zauzmemo neki stav, čak i onda kada smo nedosledni, kad postoji suprotan presedan ili kada postoji mogućnost da se ponašamo čisto utilitarno. To je zaista prosta tvrdnja. Naravno da imamo pravo da zauzmemo neki stav u bilo kom slučaju. Doduše, pravo i kredibilitet su odvojeni pojmovi.

Ono što je meni ovde zanimljivo jeste da bi po Gligorovu taj stav trebalo da bude „osuda“ „aneksije Krima“ i „kršenja međunardnog prava“ tim povodom. Gligorov smatra da bi trebalo da podržimo teritorijalni integritet Ukrajine.

Međutim, jednako moralno pravo postoji i da se zauzme suprotan stav i podrži samoopredeljenje Krima. Čak bi po mom mišljenju bilo više u skladu sa univerzalnim normama podržati to samoopredeljenje, nego teritorijalni intergritet.

Po mom stavu, većina u nekoj državi nema pravo da uskraćuje pravo na samoopredeljenje nekoj manjini na nekoj teritoriji u ime teritorijalnog integriteta. Teritorijani integritet je ovde poput nekog privatnog vlasništva, međutim, pravo na slobodu uvek je jače od prava vlasništva, koje uzgred budi rečeno ne postoji. Kolektivi, a pogotovo većine na nekoj teritoriji, nisu vlasnici bilo kakvih teritorija.

Međunarodno pravo ovde se pojavljuje kao neupitan argument samo zbog toga što ovde ono govori u korist neke proameričke strane. Da je međunardno pravo na strani neke anti-američke strane, lako bi se našli principi koji ga prevazilaze (obično neki od „humanitarnih“ principa).
Istina je da je ovde međunarodno pravo zastarelo. Nekada je ono štitilo teritorijalni integriet država iz dva razloga: 1) da bi se očuvao mir, preko status quo stanja, 2) da bi se sprečila osvajanja poput Hitlerovih u 2. svetskom ratu. Ali, mi danas imamo slučajeve da manjine žele da osnivaju svoje države iz ekonomskih ili praktičnih razloga, bez izraženih nacionalističkih motiva u smislu želje za osvajanjem teritorija na kojima ne žive.

Ne postoji moralni razlog kojim bi se moglo braniti uskraćivanje prava da one to čine.

Jedino što je moguće jeste tražiti da se stvaranje novih država događa u miru, da, ako je potrebno, novonastajuće države daju jednako pravo na samoopredeljenje daju manjim teritorijama u svom okviru i da se u granicama racionalnog, jednako pravo na samoopredeljenje obezbedi zajednici koja ostaje manjina na novoj odvojenoj teritoriji, na drugim teritorijama.

Međutim, kao što praksa, na primer, na Kosovu, pokazuje, ako se neki od ovih uslova za osamostaljenje prekrši, to ne poništava, nego samo otežava samostalnost.

Ono što je bitno jeste da mirno i konsenzusno pravo na samoopredeljenje treba da bude osnova za međunarodno pravo, a ne teritorijalni integritet postojećih država. Ovaj zaključak nema veze sa presedanom Kosova, nego sa savremenim svetom koji nije više svet za koji je pisano sadašnje međunarodno pravo.

 

Advertisements

3 thoughts on “Jedna jednako prosta tvrdnja

  1. Naša spoljna politika mora da bude zasnovana na principima i našim intersima“ principi su da moramo da poštujemo teritorijalni integritet država, u ovom slučaju Ukrajine, da svi oni koji pomažu da se taj teritorijalni integritet menja i narušava moraju da budu svesni da to može da otvori pitanje sankcija prema njima“, kazao je Živković. – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/zivkovic_za_principejlno_uvodjenje_sankcija.83.html?news_id=76610#sthash.iEwzfy3o.dpuf

  2. Sva ova priča je posljedica nekompletnih ljudskih prava. Svi imaju prava, ustvari vlada nekultura zahtjeva za raznim pravima a niko nema obavezu moralnog ponašanja. Prije se niko ni nije mogao odvojiti jer je bio nadjačan grubom silom. Ne bi ni u Ukrajini došlo do nemira da postoje kompetentne elite. Međutim kako postoji trend stvaranja mega država kao što su EU, ali zašto i Rusija ne bi formirala mega državu, jer EU i SAD nisu ništa bolji od Rusije. I jedni i drugi ostvaruju ekonomske, političke i vojne interese a civilizacijski dometi su i jednima i drugima na posljednjem mjestu. Čak po mojim istraživanjima a to je moja nova knjiga Teorija globalnog(integralnog) humanizma ili Evropa kao moralna ideja, Rusi su više u pravu jer nisu odbacili religiju, dok je Evropska maskota Pančita, a da skratim priču bez konsenzusa ateista i vjernika ne može se napraviti ni jedna globalna norma legitimnom (ona može biti legalna ali ne može legitimna). Slijedi moje predviđanje,eksplozija nacionalizma jer nacionalizam na globalnom nivou uopšte nije sankcionisan, kao i formiranje do kraja stoljeća preko 450 država a od kojih će mnoge biti gradovi države. Samo prisustvo kompetentnih elita može to spriječiti. Šta treba napraviti: Ja sam na dijalogu civilizacija, prvo u 70 diskusija dokazao da se na političkom i ekonomskom nivou stvari uopšte ne mogu shvatiti i da je hitno potrebno Evropi postaviti uslove, što sam i učinio u vidu uslovljavanja prihvatanja Prijedloga dopune Opšte Deklaracije o ljudskim pravima:
    Prijedlog člana 1. Opšte deklaracije UN o ljudskim pravima, temeljnim slobodama i pitanjima morala i smisla:
    (Kako je ovo temelj budućih iteracija koji ima za cilj da potakne njegovu nadgradnju i akademsku diskusiju, sve je stavljeno u jedan član ).Ovo je po mom mišljenju prijedlog za treći milenijum i on je sveobuhvatan, jedino još šta bi se moglo napraviti je zaštita ljudskih prava ljudi u virtuelnim sistemima.
    Član 1.
    Sva ljudska bića rađaju se slobodna u dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom, sviješću, imaju zajedničku ljudsku prirodu, i treba da se odnose jedna prema drugom u duhu bratstva, jedinstva i solidarnosti, vođeni razumom i srcem punim ljubavi. Ljudsko dostojanstvo nije uslovljeno sticanjem ljudskih kvaliteta, već je nešto što izvorno pripada čovjeku. Ono proizilazi iz urođenog potencijala čovjeka da se u životu usavršava i ostvari ljudske kvalitete. Taj potencijal omogućuje usvajanje istinskih ljudskih kvaliteta, koji će pokazati i potvrditi to ljudsko dostojanstvo. Čovjek je dobio naziv po onome što treba da postane. Ljudski život ima vrijednost i smisao! Samo u slučaju da slobodno i dobrovoljno prihvatimo visokohumani cilj i smjer, da kroz odgoj i lično usavršavanje postanemo prava ljudska bića, naš život dobiva puni smisao. Taj smisao, harmonizirajući ljudsku prirodu, dovodi do sigurnosti i sreće, globalnog jedinstva i ujedinjuje čovječanstvo u jednu jedinu ljudsku rasu.
    Postati istinsko ljudsko biće je svrha koja daje smisao ljudskog postojanja!
    Čovjek je pozitivno moralno biće i treba da živi pravedno, dolično i pošteno od svog rada u ljubavi i harmoniji sa svim živim bićima i kompletnom prirodom.
    Moral je iznad nauke kao viša upravljačka struktura, jer usmjerava, uspostavlja i definira njenu upotrebu u ljudskim smjerovima i spriječava njenu zloupotrebu. Smisao čovjekove egzistencije je težnja i borba za cilj koji je dostižan i dostojan čovjeka, a taj cilj je samosavladavanje, samopobjeđivanje u procesu realizacije moralnog ljudskog bića. Ljudski život je dinamičan i stalna je promjena. Treba preživjeti sve nevolje i postati Pravi čovjek! Duhovna evolucija čovjeka je proces porasta svijesti u vremenu.Krajnji cilj je življenje na integralan način u smislu da razum, a koji je potrebno izgraditi, integrira sve ljudske aspekte i relacije, što znači za čovjeka da postane integralan u svom vlastitom biću, integralan i jedan sa svijetom oko njega kao i integralan i jedan sa prirodom kao izvorom duhovne snage i blagostanja. Identitet Pravog čovjeka je univerzalni i nadnacionalni. To je ljudski identitet i on u sebi sadrži sve druge identitete. Oni se podređuju ovom krunskom identitetu, baš kao što se niža priroda čovjeka podređuje višoj prirodi, kada viša priroda izgrađena na razumu i mudrosti, preuzme komandu u smislu zdrave ličnosti, pravednosti, doličnosti, dobra, ljudskosti, razumijevanja, čvrstine, postojanosti mišljenja, odgovornosti i usredsređenosti.
    Najveća dobra među ljudima su ljubav, pravednost i čovječnost. Svaki čovjek obdaren je tim potencijalima. Najbolje je nadmetanje u čovječnosti.
    Postajanje istinskim čovjekom je trajni proces i znači biti na putu vrline i usvajanja svojstava istinskog čovjeka.
    Istinski čovjek je živi ideal ljudskog dostojanstva, ljubavi, razuma, pravde, skromnosti, mudrosti, mira, iskrenosti, jednostavnosti, samosavladavanja, uravnoteženosti, istine, dobrote, slobode, znanja, uviđavnosti, pouzdanosti, prijateljstva, duhovitosti, radosti, harmonije, staloženosti, nenasilja, poštovanja, uvažavanja, blagosti, prikladnosti, dobrih manira, čistoće, doličnosti, darežljivosti, vjernosti, odgovornosti, strpljivosti, nježnosti, poštenja, upornosti, požrtvovanosti, hrabrosti, velikodušnosti, nesebičnosti, milosrđa, saosjećajnosti, uslužnosti, uljudnosti, povjerenja, usredsređenosti, suzdržljivosti, obazrivosti, poniznosti, postojanosti, umjerenosti, časnosti, vičnosti, vrline i ljepote. (Svi ovi kvaliteti su dati uslovno samo iz razloga da ljudi jasno shvate da žive u potpunoj fikciji.)

  3. „Teritorijani integritet je ovde poput nekog privatnog vlasništva, međutim, pravo na slobodu uvek je jače od prava vlasništva, koje uzgred budi rečeno ne postoji. Kolektivi, a pogotovo većine na nekoj teritoriji, nisu vlasnici bilo kakvih teritorija.“
    S ovim se potpuno slažem a najlakše je shvatiti na način kako objašnjava poglavica iz Sietla.Govor poglavice plemena Sietl iz 1854.g.
    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Franklin Pirs (na funkciji od 1853-1857.g.) ponudio je 1854. godine da država otkupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat. Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice Sietla. Ovaj govor se ubraja među najlepše i najdublje misli koje su ikada izrečene o prirodi, čovekovom mestu u njoj i životnoj sredini uopšte.
    Ponosni i hrabri crveni ratnici branili su svoju zemlju i zemlju svojih predaka do poslednjeg daha…

    „Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju – previše od nas traži.

    Kako može da se kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih možete kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda. Sokovi u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki odu u šetnju među zvezde zaboravljaju zemlju koja im je dala život. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju svoju predivnu zemlju, jer ona je mati crvenog čoveka.

    Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao – braća su nam.

    Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek – sve pripada istoj porodici. Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da od nas želi da kupi našu zemlju – previše od nas traži. Veliki poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti. On će nam biti otac – mi njemu deca. Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate znati da je ova voda sveta, morate reći svojoj deci da je sveta. Da svaki odraz u bistrom jezeru kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. Žubor vode – glas je oca moga oca. Reke su naša braća – utoljuju nam žeđ. Reke nose naše kanue. Hrane nam decu. Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.

    Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu treba: zemlja mu nije brat već – neprijatelj. Kada je pokori on kreće dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rodi – ostaju zaboravljeni. Prema Majci – Zemlji i prema Bratu – Nebu odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe, opljačakju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita. Njegova će pohlepa uništiti zemlju i za sobom ostaviti pravu pustoš.

    Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog čoveka, nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišca u proleće ili drhtaj krila mušice. Možda zato što sam divlji – jednostavno ne shvatam. Buka mi vreda uši. Šta vredi život ako čovek ne može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem mnogo…

    Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.

    Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah – životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban. Beli čovek kao da ne opaža taj dah koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća smrad. Prodamo li vam zemlju morate da se setite da vam je vazduh dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar što je mome dedi dao prvi dah – prihvatiće i njegov poslednji izdah. Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju. Kao mesto na kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen mirisom poljskog cveća. Razmortićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se ponaša prema životinjama ovog kraja kako prema svojoj braći! Divlji sam i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg „vatrenog konja“. Divlji sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti važniji od živog bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta je čovek bez životinje? Kad bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i čoveka. Sve je u svetu povezano.

    Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka. Moraćete da učite vašu decu, isto kao što i mi učimo našu – da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju – snađe i njenu decu. Pljuje li čovek na zemlju – pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku – čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano.

    Nije čovek tvorac razboja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini sa razbojem – čini sa sobom. Čak ni beli čovek čiji Bog istupi i govori s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu. Možda smo ipak braća. Videćemo!

    Jedino znam sigurno, a to će beli čovek jednom morati da shvati: naš Bog je isti Bog. Možete misliti da njega možete posedovati, kao što se spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete! On je Bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja njemu sve. Oskrnavite li je, isto je kao kad prezrete njegovog stvoritelja. Belog će čoveka nestati, možda i pre ostalih plemena. Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu. U svom nastojanju gorećete u ognju Boga koji vas je doveo ovamo i s’ nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom.
    Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji konji? Zašto je u dubini šume toliko ljudskog smrada? Zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore? Gde su jeleni? Nema ih više.
    Gde je orao? Odleteo.
    Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak…“
    Najlakše je shvatiti sa zatvorom. Zatvor ne pripada zatvorenicima u smislu posjeda ili vlasništva, nego zatvorenici pripadaju zatvoru. Tako zemlja ne pripada ljudima u smislu vlasništva nego ljudi pripadaju zemlji. Ne mogu ja ograditi planinu pa reći to je moje privatno vlasništvo. Ne ja pripadam toj planini ali i svi drugi ljudi.
    Veliki poglavica je kao i obično u pravu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s