Tržište i zajednički fond

piše: Vladimir Milutinović

Ekonomija svake države sastoji se iz dva dela: dela koji pripada tržištu i zajedničkog fonda (budžeta) iz koga se finansiraju stvari koji su zajedničke i neophodne svima.

Mi smo poslednje godine potrošili na to da osporavamo potrebu za zajedničkim fondom („užasna državna svojina“, zadnji socijalizam, alajbegova slama itd) umesto da se zapitamo šta treba da se finansira iz zajedničkog fonda, a šta ne.

Iz zajedničkog fonda bi trebalo da finansiramo sve stvari koje ne želimo da budu privatne – bilo zato što ih svi koristimo (putevi, vodovodi, gradski prevoz) bilo zato što ne mogu imati konkurenciju (administracija, sudovi, opet vodovodi, elektromreža) bilo zato što tako hoćemo (delovi Telekoma, na primer), ili to hoćemo zbog napretka društva (obrazovanje), demokratije (deo medija) ili zbog solidarnosti (zdravstvo).

Dakle, ove stvari finansiramo iz zajedničkog fonda zato što ne želimo da budu na tržištu. Kad se bolje pogleda sve dobro uređene države imaju ovaj deo ekonomije. Ono što se finansira iz budžeta obično nije privatno, takođe i ono što koriste svi (strukturni monopol) obično nije privatno.

Naravno, postoje i države, kao naša, u kojoj je popularna priča da je državno vlasništvo „nužno neefikasno“ i u kojoj je popularna teorija da je zajednički fond „partijski plen“. Tu teoriju stranci i kapital naravno podržavaju: „dakle, vi kažete da ste nesposobni da rukovodite zajedničkim vašim stvarima, i mislite da je dobro da te stvari budu na tržištu. Pa, dobro, evo mi ćemo kupiti te strukturne monopole pa ćemo se već snaći…“

U konceptu zajedničkog fonda, ne pojavljuju se subvencije – ukoliko pojam subvencije podrazumeva da se nešto pomaže dok ne izađe na tržište ili zato što je nesposobno da bude na tržištu. Iz zajedničkog fonda se finansiraju stvari koje ne želimo da budu na tržištu.
Na primer, Blic može da bude privatna novina i na tržištu zato jer na kiosku ima mesta za 20 dnevnih novina (recimo), a vodovod ne bi trebalo da bude na tržištu zato što se bez njega ne može i zato što u kupatilu nema mesta za 20 slavina (ili?).

Kad imate jasnu svest o zajedničkim stvarima, onda se u vezi sa njima ne postavlja pitanje državnog monopola i konkurencije. Privatne stvari moraju da postoje na tržištu koje se odvija mimo ovih zajedničkih stvari. Kod nas vlada druga logika: stalno čujemo kako državni mediji, na primer, stavljaju druge medije „u neravnopravan položaj“, ili da državni Telekom „narušava konkurenciju“.

Ako vam je potrebna jasna ilustracija: Zašto ne postoji konkurencija među sudovima ili među administracijama u jednoj državi? Pa da idemo kod onog sudije koji presuđuje u našu korist i one adminstracije koja je jeftinija?

Ps.
Kapital je našao rešenje za ovu zagonetku. Čuli ste da je njegova prednost to što može da bira između raznih zemalja baš po vim kriterijumima. Jedino vi, u principu, ne možete.

 

Advertisements

7 thoughts on “Tržište i zajednički fond

  1. Mogao bih se složiti sa slijedećim: „Iz zajedničkog fonda bi trebalo da finansiramo sve stvari koje ne želimo da budu privatne“ ali bi trebalo uključiti u to i razne državne poticaje upravo privatnom sektoru. Sa konstatacijom „Dakle, ove stvari finansiramo iz zajedničkog fonda zato što ne želimo da budu na tržištu“ ne bih se složio jer osim struktura koje vi navodite i koje su vrlo logične, država mora imati i svoju strategiju i viziju razvoja određenih sektora, vezano za resurse i održivi razvoj a koji će upravo biti na tržištu (a radi se o složenijim projektima kakve ni mala ni srednja preduzeća ne mogu sprovesti a koja će zaposliti najveći broj radnika kao i mala i srednja preduzeća) a biti će financirani iz zajedničkog fonda i to je javni interes. To su državni monopoli i instituti za strateške oblasti a iz kojih se odvajaju grupe i formiraju razne vrste proizvodnji a u skladu sa strateškim ciljevima države. Npr. Bosna ima najbolju vodu na svijetu a uvezla je flaširane vode 15 miliona KM iz Hrvatske koja ima daleko lošiju vodu.. Tu očito nedostaje jedna državna strategija, koja podrazumjeva izradu raznih studija (Instituti), koje bi dale ocjenu isplativosti npr. kontejnerskog transporta vode u Islamske zemlje kao i izbor najbolje tehnologije za tu vrstu eksploatacije. Resurse bi na prvom mjestu trebala da koristi država a ne privatnici, koji mogu biti djelimični akcionari. Ako bi to neko ocijenio kao monopol države pa to tako i treba da bude, jer uvijek je kolektiv važniji od pojedinca s tim da se uvažavaju sva individualna prava. I ta individua ima i te kakve koristi od toga. Priča da su društvena ili sada državna preduzeća nekonkurentna na tržištu i da daju manji kvalitet usluga ne stoji. Ona su namjerno uništena jer ona nisu mogla po zapadnim direktivama da dobiju nikakva povoljna kreditna sredstva. Ona su uništena iz ideoloških razloga i naše gluposti a bila su itekako konkurentna. Priča da se partijske strukture nakače na profitabilne sisteme kao što je npr. Telekom i izvlače pare iz njih je tačna, ali taj isti Bosanski Telekom je zadnje tri godine u zajednički fond uplatio svake godine po 100 miliona konvertibilnih maraka + 15 miliona km poreza na dobit. Znači društvene firme su itekako konkurentne a zapošljavaju i više radnika od privatnih. Ako sada BH Telekom ima dvije hiljade radnika ako se privatizuje imati će hiljadu a ostvarivati će istu dobit samo od te dobiti društvo će imati samo onih 15 miliona km svake godine a ne 115 miliona, a izgubiće i sve doprinose za penzioni i zdravstveni fond koji nisu nimalo mala cifra.a ako je socijalno društvo moraće i da vodi računa o onih hiljadu radnika momentalno na birou. A ako je privatni vlasnik iz inostranstva a obično jeste onda .se npr 250 miliona eura transferiše lijepo u Njemačku kao u Hrvatskoj 2009 godine a što predstavlja odliv deviza a što je još gore. Stranci rade na slijedeći način. Otpuste naših deset radnika a prime jednog stranog (svog) radnika i daju mu platu ovih deset. I šta će ovaj radi iz sve snage ali opet ne može zamijeniti onih deset. Kako roboti i mašine značajno preuzimaju ljudske poslove u budućnosti problem zapošljavanja biti će još izraženiji. Razlika između politike zapošljavanja jedne društvene firme npr. Energoinvesta koji je garantovao zapošljavanje svih studenata Elektrotehnike i jednog privatnika je ogromna.Privatnik radi posao uvijek sa minimum radne snage i minimumom kadrova (znači nekvalitetno) dok u društvenoj firmi više se ulaže u ljudski kapital što je istina humaniji odnos ali on rezultira i boljim stručnjacima i većim kvalitetom usluga. Primjer: privatizovane banke ,uvijek redovi, minimum radnika a značajno povećane cijene usluga za svaku transakciju a uvedene su i neke nove provizije kakvih nije bilo u društvenim bankama. Ako se prihvati koncepcija da država nema nikakvu ulogu u pravljenju i provođenju određenih strategija i monopola koje podrazumjevaju i državna preduzeća koja će biti na tržištu, takva država će vrlo brzo imati prazne fondove te će tako biti onemogućena za svaku vrstu socijalne politike a upravo to se i zagovara i sprovodi. Odmah da kažem da je to bolesna varijanta koja će nas odvesti u krajnju bijedu, kriminal, prostituciju i terorizam jer će na kraju pojedinci uzeti pravdu u svoje ruke. I to se već dešava!
    Mora se obezbjediti slijedeće: Kvalitetno obrazovanje, cijeli sistem državnih instituta u pojedinim oblastima a koji će aktivno biti usmjeren na strateške ciljeve te zemlje i obezbjediti određene neophodne vrste proizvodnji. Samo tako može doći do masovnog kvalitetnog zapošljavanja. Ako nema te strategije onda se naša privreda u svemu mora takmičiti sa multinacionalnim kompanijama koje npr. mjesečno izbacuju 100 kontejnera datog proizvoda a mi samo jedan.Kakve su šanse u tom slučaju naših malih gradova-državica prosudite sami!

  2. Premijer Alekasandar Vučić najavio je da drzava povu svih medija.
    „To je moj koncept. Ja vidim sad pritisak, svi hoće da država ostane u medijima. Zato što nisu sposobni da idu na tržište. Ma, ne zanima me. Svi u privatni sektor“, rekao je Vučić za Nedeljnik.

  3. U novinarskim udruženjima smatraju da je privatizacija nužno rešenje pre svega kako bi se uspostavili ravnopravni uslovi na tržištu, ali i kako bi se onemogućio neprimereni politički uticaj vladajućih struktura na medije. (B92).

  4. Повратни пинг: Pametna, pametna, pametna, novinarska udruženja | Dvogled (rezervna kopija)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s